U gami grafickih kartica premijum klase, izdvaja se MSI-evo cedo sa grafickim cipom GeForce RTX 3070 sa oznakom Ventus. Ovaj model bukvalno gazi sve sa memorijom od neskromnih 8GB GDDR6, gde cete najnovije igre bez problema poterati sa ovim grafickim monstrumom. memorijska magistrala je vise nego dovoljnih 256 bita, a sa racunarom se povezuje preko PCI Expres 4.0. Brzina grafickog cipa je 1755 MHz, a zbog zagrevanja u toku rada koje je neminovno, ima odlicno aktivno hladjenje. Zbog toga dolazi sa dva 8-pinska konektora za napajanje, i preporuceno napajanje koje je minimum za ovugrafiku je 650W. Maksimalna digitalna rezolucija je 7680 x 4320, a maksimalan broj podržanih displeja koji mogu da se prikljuce na ovu graficku karticu je 4. Od konektora na kartici, za povezivanje komponenti, nalazi se jedan HDMI port i tri DISPLAY porta.

Ukoliko se bavite ozbiljnim radom na računaru, pritom, ne žalite da platite dosta novca za komponentu koja će vam omogućiti glatko i komotno obrađivanje informacija u milisekundama, onda vam toplo preporučujemo procesor o kome ćete čitati u ovom tekstu.

U pitanju je procesor AMD porodice punog naziva AMD Ryzen 9 3950X, čija se brzina deklariše na komotnih 3.5 gHz, dok pod maksimalnim opterećenjem dostiže i neverovatnih 4.7 gHz. Podnožje je AMD AM4, a tip procesora AMD Ryzen 9, što ga svrstava u poslednju generaciju AMDovih procesora koji se mogu naći na tržištu.

Poseduje 16 jezgara, što ga čini savršenim za rad i programiranje, bilo da radite u Office-u ili u C++. Tehnologija izrade je 7nm, ali ne poseduje grafički procesor. Maloprodajna cena ovog procesora je prava sitnica; oko 125.000 rsd… ali ako ne žalite novca i ako tražite perfekciju u radu za računarom u svakom pogledu, ovaj AMDov pulen je pravi izbor za vas.

Iz Gigabyte-a nam je stigla, pa, slobodno možemo reći, super kartica sa više nego impresivnim karakteristikama, zbog kojih nijedan gejmer neće nikako ostati ravnodušan.

Gigabyte AORUS Turbo RTX 2080 Ti ima “blower-style” kuler sa komorom za paru i i “direct-touch” tehnologijom, koji je zadužen da 754 mm² TU102 čip održi rashlađenim. Srećom, čip ima relativno nisku potrošnju, pa bi akustične i termalne performanse trebalo da budu dovoljne.

AORUS Turbo RTX 2080 Ti ima radni takt jezgra od 1650MHz, dok je ostatak specifikacija u rangu onoga na šta smo se navikli od RTX 2080 Ti grafičkih karti (11GB GDDR6 memorija @14000MHz). Od konektora tu su 3x DisplayPort, 1x HDMI i 1x USB Type-C za VirtuaLink. Cena nije objavljena, ali se očekuje da ona bude preko 1000 dolara kada se GPU nađe na tržištu.

^{Izvor: Gigatron}

Predstavljamo vam jednu gaming ediciju matične ploče koja je u ovom trenutku nešto više od best buy, barem što se radi po ceni, a po performansama ne zaostaje za svojim nešto jačim modelima.

U pitanju je verzija ATX formata sa AM4 socketom čipseta AMD X570. Podržava DDR$ memoriju sa ukupno četiri slota ili 128 gb memorije koja je na raspolaganju. Iste rade na frenkvencijama 2133, 2400 i 2666 Mhz. Na matičnoj ploči se nalaze integrisane sledeće komponente: Bluetooth 5.0, LAN; VGA ukoliko ne koristite grafiku sa zasebnom memorijom, u suprotnom je delite sa sistemskom, WLAN… Od konektora, prisutni su display port i HDMI, 2 USB 2.0, čak 6 USB 3.0 tip a, addio port 4.1 sistema.

Podrzava prvu i drugu generaciju Ryzen procesora sa Radeon Vega grafičkim procesorom.

• 

• 

• 

• 

РАМ или радна меморија рачунара (“радна меморија за приступ”) означава простор рачунара који користи за кратко складиштење и покретање различитих активности. РАМ је једна од кључних компоненти која треба да се побрине приликом куповине новог рачунара. “Довољна ” Количина радне меморије биће један од фактора и осигуравалаца течности и глатке операције рачунара.

Али као што знамо, постоје разлике у радној меморији. Данас постоји неколико различитих генерација радне меморије и свака од њих се разликује на неким стварима. Осим тога, свака генерација је компатибилна само са одређеним рачунарским системима и оперативним програмима. Данас се ове врсте радне меморије најчешће користе: DDR2 (иако и даље ретко на старим рачунарима), DDR3 и најновије DDR4 радне меморије. Која је разлика између ових различитих модула који раде на меморији и зашто је важно да знате читање испод овог чланка.

Шта је ДДР радна меморија или “ДДР РАМ” без обзира на то?

ДДР наме кôд радне меморије је нешто што неки од нас не знају. Можда то раније нисте занимали, можда вам нису потребне те информације. Међутим , с обзиром да вишак информација не боли од сувишних информација, добро је знати шта то значи.

ДДР је исти као скраћеница за РАМ и значи”двострука брзина података (или хрватски” пренос података на дупло већом брзином “). Једноставно речено, ако се подаци о меморији преносе на ДДР wаy начин, то значи да може преносити дупло више података. Као што знамо, сви подаци на рачунарима броје се као БИТС (јединице и нуле) и сви подаци су дигитални. Временски циклуси радног дела се мере по количини сигнала који процесор прима и шаље.

“Двострука брзина података” је обележила велику надоградњу у односу на радну меморију “сдр” или “јединствене стопе података” . СДР радна меморија је имала само једну часовну опцију циклуса (за данашње услове је немогуће успорити). Прва ДДР РАМ-а, односно први, радни модул са два сата циклуса, постао је доступан корисницима 2000. Године.

Међутим , овај тип РАМ-а је исто као и СД РАМ, који је сада застарео и више се не користи. Данас је сваки “тип” радне меморије један од подскупова расположивих ДДР радне меморије (DDR2, DDR3 или DDR4). Зашто на првом месту мењам “тип” радне меморије?

Разлике у раду генерација меморије

Први тип ДДР радне меморије наследио је ДДР 2, а касније DDR3 и DDR4 РАМ. То су нове генерације радне меморије, исте технологије, али и веће брзине трансфера и могућности учитавања података, као и друга побољшања. Осим тога, готово свака јединица радне меморије, било да је DDR2 или DDR4, је од сличних димензија.

Чињеница да се њена радна меморија променила годинама, да је њен Спеед и сат порастао, ништа није невероватно и чудно. Свака компонента рачунара, од случаја до тастатуре, напредовала је током година и донела нешто што није у претходним итерација. Међутим , можда се питате”где” DDR2 и DDR3 из које радне меморије потичу и зашто им је потреба на првом месту.

Тренутна генерација радне меморије тесно је повезана са развојем рачунарских процесора и матичне плоче. То значи када, на пример, Интел дизајнира свој нови процесор или нову технологију процесора, нове матичне плоче које ће бити компатибилне са њима морају бити креиране за ове процесоре. Без компатибилног матичне плоче, процесора (а затим и других компоненти) неће функционисати и неће моћи да искористе свој потенцијал. Ту долазе нове генерације радне меморије. Морају бити дизајнирани и стављени у циркулацију за нове процесоре. Зато су креиране DDR2, DDR3 и DDR4 РАМ-а.

Још једна ствар која треба да се каже у вези са радном меморијом је да не може да буде конкурентно “напред” или “уназад”. То значи да ако рачунар има матичну плочу која је компатибилна са DDR3 радне меморије, DDR2 или DDR4 неће радити на тој матичној плочи.

DDR2 и DDR3 радне меморије?

DDR2 РАМ је постао доступан у 2004. и иако данас користи веома мали број рачунара, и даље је погодан за поређење.

Највећи напредак DDR2 радне меморије био је природно рефлектована у порасту циклуса по сату рада. ДДР (1) РАМ је омогућио двоструко Преношење података за један сат циклус. DDR2 Рам је омогућио четири путавише од преноса података у једночасовном циклусу, што је DDR2 РАМ-а двоструко ефеко као ДДР рам. ДДР 3 је, наравно, још бржи тип радне меморије.

Омогућава да се за сваки циклус по сату на сваких сат. Укупно гледано, DDR3 радна меморија је знатно бржа од DDR2 РАМ-а, што се сматра мерењем брзине рада. ДДР 2 РАМ има домет брзине покретања између 400 и 1.066 МТ/с (или 1.000.000 трансфера у секунди), док ДДР 3 РАМ има опсег између 800 и 2.133 МТ/с.

Потрошња електричне енергије је још један важан сегмент. ДДР 2 Ован користи 1,8 В, док DDR3 РАМ троши мању струју; 1,5 В. нижи утрошак електричне енергије значи да ће процесор бити мање оптерећен. DDR2 РАМ је најчешће стигао у облику 2 ГБ меморије (иако постоје и оне од 4 ГБ) по штапу, док су нека од максималне меморије на њему имала DDR3 РАМ-а на њему је била 8 ГБ.

DDR3 и DDR4 РАМ

Трећа итерација модула радне меморије је у 2007. Већ се сматра застарелим, што значи да је данас велика већина компјутера имала ДДР 4 РАМ у себи.

ДДР 4 троши још мање енергије од ДДР 3 РАМ-а; 1,2 В. број операција у секунди се такође повећао и има гробнице између 1.600 и 3.200 МТ/с. најчешћи модули DDR4 РАМ-а су од 8 ГБ, са модулима 32 ГБ. На пример, нека таква продаја су Самсунг, али такви модули су веома скупи. Најчешћи модули ДДР 4 РАМ-а које ћете пронаћи у већини најумеренијих и “висококрајњих” рачунара биће један од 16 ГБ.

Manje upućenim potrošačima sve brojnije, različite tehnologije u aktuelnim uređajima današnjice mogu zadavati veliku glavobolju. Šta je to IPS, šta ima da ponudi u odnosu na druge tipove ekrana, da li je bolji ili lošiji od – “upiši ovde”- tehnologije? Sve su ovo pitanja koja se često ponavljaju na internetu, jer mnogima u celoj toj zbrci oko različitih tipova ništa nije jasno i ne znaju šta im konkretno IPS donosi u odnosu na tip ekrana koji već poseduju.

Pomenuta tehnologija je u prethodnih 3-4 godine počela intenzivnije da menja do tada izuzetno popularnu TN matricu, i to najviše u kategoriji monitora. Da budemo precizniji, ovaj tip ekrana je polako prešao u mejnstrim od početka 2009. kada se desila prekretnica u smanjivanju troškova proizvodnje predstavljanjem e-IPS tipa proizvedenog od strane kompanije LG.

U periodu pre 2009. godine IPS monitori svakako jesu postojali, ali su takoreći gotovo pa isključivo bili namenjeni profesionalnom i poslovnom korišćenju, a pored toga su po jednom, vrlo bitnom aspektu odbijali korisnike – u pitanju je bila vrlo visoka cena. Uvođenjem e-IPS matrice koja je bila jeftinija za izradu ovakvi monitori su postali dostupni mnogo široj populaciji, jer je i sama cena takvih modela bila dosta niža. Od tog trenutka pa nadalje, IPS je takoreći postao hit, i ubrzo se proširio i na druge vrste uređaja, koji ne pripadaju isključivo kategoriji monitora. Možete zamisliti kakvo je bilo oduševljenje korisnika kada su za istu svotu novca sada mogli da odaberu IPS umesto tradicionalnog TN panela, koji se ni izbliza nije odlikovao tako dobrim uglovima gledanja, kao i znatno lošijom reprodukcijom boja. Jedina stvar koja je u tom periodu sprečavala korisnike da pređu sa TN na IPS bilo je veće vreme odziva, ali to je stvar koja je većinom pogađala gejmere.

Šta je sa smartfonima i tabletima? Samim tim što je IPS postajao sve popularniji i jeftiniji za proizvodnju u sferi monitora, veoma ubrzo je pronašao put i do manjih prenosivih uređaja. Jedan od prvih proizvođača koji je počeo da koristi ovu tehnologiju ekrana u smartfonu i tabletu bio je Apple, pa se LG-ev IPS premijerno pojavio u iPhone 4 i originalnom iPad-u. U isto vreme sredinom 2010. godine Samsung je učinio dostupnim svoj prvi Samsung Galaxy S smartfon sa izuzetno primamljivim Super Amoled ekranom, pa je tada nastala prava bitka između pomenutih tehnologija, dok je TN tada sasvim ostavljen po strani i polako je tonuo u zaborav…

Danas, većina smartfona ili tableta, pa čak i oni najjeftiniji modeli, koriste IPS ekrane, a iako ga mnogi tako obeležavaju, nije svuda prisutan baš LG-ev tip ekrana zbog licenciranja. Negde će to biti SuperLCD napravljen od strane Sony-a i Sharp-a, ili Samsungov PLS u njihovim tabletima, ali u suštini sve je to IPS tehnologija, samo što je drugačije brendirana i donosi minimalne razlike u odnosu na LG-ev originalni IPS.

Istorija i tehnički opis

Kao što možda znate, najveći proizvođač IPS ekrana je kompanija LG Electronics. Ono što mnogi zapravo ne znaju da IPS tehnologiju nije izmislio baš LG, već kompanija Hitachi i to još 1996. godine, kao ideju da reši ograničenost TN tipa, tačnije lošije uglove gledanja i slabiju reprodukciju boja. Hitachi nikada nije sam u svojim pogonima proizvodio ove panele, već je taj posao poverio kompanijama LG i Philips. IPS je zapravo skraćenica za In-Plane-Switching, a ovaj naziv se koristi zbog toga što kristali u ćelijama leže u istoj osi i uvek su paralelni osi panela, za razliku od TN-a gde su oni postavljeni više vertikalno.

Nešto detaljnije o funkcionisanju IPS panela – tečni kristali su postavljeni horizontalno u odnosu na ekran i ostaju u horizontalnoj orijentaciji kada se primeni napon, kod TN-a su kada nema napona postavljeni horizontalno ali se pomeraju u vertikalni položaj kada ima struje. Šta to znači? Zbog toga što kristali uvek ostaju u horizontalnom položaju u odnosu na optički filter koji propušta svetlo, to znači da su uglovi gledanja dosta širi u odnosu na položaj posmatrača. Kod TN-a zbog toga što kristali rotiraju u vertikalni položaj (više pod uglom blažim od 90 stepeni), sam ugao gledanja je više ograničen. IPS panel propušta pozadinsko osvetljenje u njegovom aktivnom stanju, a blokira ga u svom pasivnom stanju (kada nije snabdeven voltažom ), ekran je beo kada ima struje ili crn kada nema struje. Sa TN i VA ekranima situacija je obrnuta – ekran je beo kada nema napona zbog vertikalne orijentacije kristala i crn kada je primenjena struja.

Šta to znači u praksi? Zbog ovakve orijentacije uglovi gledanja kod IPS jesu dosta širi u odnosu na TN, mada kod VA ekrana koji su rešeni drugačije u odnosu na TN, uglovi gledanja su dosta bolji, ali nisu i dalje toliko široki kao kod IPS tehnologije. Sa druge strane, iako uglovi gledanja ili reprodukcija boja nisu toliko dobri kao kod IPS panela, TN je i dan danas omiljen od strane gejmera zbog svog brzog odziva, koji ide i do 1ms. Takođe, TN podržava i veću stopu osvežavanja, tako da postoje 120/144Hz TN monitori. IPS obično ide do 5ms odziva i 60Hz osvežavanja, mada tehnologija je napredovala i veoma ubrzo ćemo videti 120Hz monitor.

IPS ima svojih prednosti koje smo pomenuli, ali i manu u vidu niskog kontrasta i manje dubine crne boje. Na ovim poljima dominiraju VA tipovi panela kao što su PVA ili MVA, čiji statični kontrast ide i do tri puta više od IPS-a ili TN-a – često preko 3000:1, gde TN i IPS idu do 1000:1. Ovo je posebno bitna stvar kod televizora, gde ipak blagu prednost dajemo modelima sa PVA/MVA panelima, naspram onih sa IPS tipom. Sa druge strane, IPS modeli kompanija kao što su Dell, LG, Philips, Asus, HP, itd, ipak su mnogo popularniji među korisnicima, i ono što je bitnije, ponuda je daleko raznovrsnija u odnosu na VA tip.

Različiti tipovi IPS tehnologije

Super-IPS (S-IPS)

Prvobitna IPS tehnologija je postala osnova za nekoliko poboljšanja: Super-IPS (S-IPS), Dual Domain IPS (DD-IPS), i Advanced Coplanar Electrode (ACE). Poslednje dve tehnologije pripadaju kompaniji IBM (DD-IPS) i Samsung (ACE) i zapravo su nedostupne u radnjama. Proizvodnja ACE panela je stopirana, dok DD-IPS paneli dolaze od IDTech, zajedničkim ulaganjem kompanija IBM i Chi Mei Optoelectronics – ovi skupi modeli sa visokim rezolucijama zauzimaju njihovo utočište, koje se nešto malo preklapa sa standardnim potrošackim tržištem. NEC takođe proizvodi IPS panele pod brendovima kao što su A-SFT, A-AFT, SA-SFT i SA-AFT, ali su oni ustvari ništa više od varijacija daljeg razvijanja S-IPS tehnologije.

Super IPS paneli su uglavnom proizvedeni od strane kompanije LG.Display (nekada LG.Philips) i oni su prošli kroz nekoliko generacija od njihovog začetka. Prvobitni S-IPS je napravljen na snagama IPS dodavanjem naprednog više-domenskog položaja tečnog kristala. Izraz S-IPS je još uvek široko korišćen u modernim ekranima, ali tehnički mogu da budu suptilne razlike, čineći ih S-IPS, e-IPS, H-IPS ili p-IPS na primer.

S-IPS paneli su stekli najšire priznanje, uglavnom zbog truda jednog zajedničkog ulaganja kompanije LG.Philips LCD (danas poznatom kao LG.Display), koja proizvodi dosta jeftine i kvalitetne 19″, 20″, 24″ i 30″ matrice. Osim visoke cene, vreme odziva je bilo jedna od ozbiljnih mana IPS tehnologije – prvi paneli su bili spori sa čak 60ms na oficijalnoj crno-beloj-crnoj tranziciji (i još sporije na sivo-sivoj). Srećom, inžinjeri su poboljšali pun odziv na 25ms i 16ms kasnije, i ovaj zbir je jednako podeljen između vremena uzdizanja i opadanja pixela. Povrh toga, vreme odziva ne raste previše na crno-sivim tranzicijama u poređenju sa specifikacijom, tako da neke starije S-IPS matrice su mogle da se mere sa starijim TN film panelima (pre Overdrive-a naravno ).

Neko vreme su S-IPS paneli ostali na ~16ms kao njihovom najboljem vremenu odziva na papiru. Međutim, Overdrive je stigao i na ovu tehnologiju (što LG.Display zove ODC -Over Driving Circuitry) posle uspeha na TN Film, PVA i MVA panelima. IPS se ponovo uzdigao u poslednjih par godina nudeći odlična citirana vremena odziva kao i odličnu odzivnost u praksi. Neki moderni IPS paneli čak imaju vreme odziva kao TN film paneli u realnoj upotrebi.

IPS tehnologija je uvek bila na vrhu što se tiče reprodukcije boja i uglova gledanja. Tačnost boja je uvek bila pozitivna karakteristika ove vrste ekrana, i na modernim ekranima IPS matrice mogu da prevaziđu performanse TN Film i VA ekvivalenata. Uglovi gledanja su ključna stvar u ovome, zbog toga što IPS matrice ne pate od pomeranja kontrasta kada se gledaju malo pomereno iz centra što možete da vidite kod panela VA tipa. Ovo je razlog zašto je IPS generalno smatran kao bolji izbor za posao gde je tačnost boja jako bitna i za profesionalne ekrane, kombinujući odličnu reprodukciju boje sa zaista širokim uglovima gledanja (178/178 stepeni). S-IPS paneli mogu da prikazuju problem – ljubičastu boju kada se gleda tamna slika iz širokog ugla, i u nekim slučajevima dodatni (i prilično redak) film se dodaje na panel da poboljša dubinu crne boje iz ugla. Ovaj “Advanced True Wide” (A-TW) polarizer nije često korišćen, ali se može naći na nekim NEC modelima više klase na primer.

Jedini pravi problem S-IPS tehnologije tradicionalno je loš kontrast (kao na prosečnoj TN Film matrici) . U prevodu vidite tamno sivu umesto čisto crne boje. To nije toliko primetno preko dana, ali ako radite u slabo osvetljenoj sobi, možete biti razočarani svetlinom crne boje (povezano sa karakterističnom ljubičastom nijansom kada gledate ekran sa strane). Dubina crne boje je često problem sa S-IPS panelima. Međutim, kontrast je znatno unapređen i dubina crne boje je bolja kao rezultat. Bez obzira da li je dubina crne boje dobra kao na PVA/MVA panelima ili ne je sporno, ali tehnologije kao Digital Fine Contrast DFC ( Dynamic Contrast Ratio Control ) pomažu da poboljšaju dubinu crne boje. Jedna oblast koja ostaje problematična za moderne IPS panele je prikazivanje filmova, ponovo sa smetnjama koje su prisutne, i samo akcentirane sa teškom primenom Overdrive tehnologija.

Enhanced i Advanced S-IPS (E-IPS i AS-IPS)

Ponekad ćete videti da se koriste ovi termini, ali S-IPS se još uvek koristi kao termin za moderne IPS panele. Sa predstavljanjem RTC tehnologije (Overdrive Circuitry – ODC) i dinamičkog kontrasta, LG.Display je počeo da proizvodi svoje takozvane “Enhanced IPS” (E-IPS, ne treba ih mešati sa e-IPS) panele. Vremena odziva piksela su smanjena preko G2G tranzicija na nisku cifru od 5ms, ali dinamički kontrast je prvenstveno bio 1600:1.

Enhanced S-IPS se gradi na S-IPS tehnologiji, pružajući isti 178 stepeni ugao gledanja odozgo, odozdo i sa strana, i znatno poboljšava gledanje iz pomerene ose, iz uglova kao što su 45 stepeni na primer. Retko ćete videti da se termin E-IPS negde koristi, da budemo iskreni.

Možete takođe povremeno videti ime “Advanced S-IPS” (AS-IPS) da se koristi, ali to je ime samo dato specifično od strane NEC-a svojim E-IPS panelima razvijenim i korišćenim u njihovim veoma popularnom NEC 20WGX2 modelu.

Horizontal-IPS (H-IPS)

U skorašnjim generacijama IPS panela, LG.Display je izmenio postavku piksela, time uzdižući “Horizontal-IPS” (H-IPS) panele. U jednostavnim terminima, proizvođač je navodno smanjio širinu elektrode, kako bi smanjio curenje pozadinskog osvetljenja, a ovo je zapravo napravilo novu strukturu piksela. Struktura poseduje vertikalno postavljene podpiksele u pravoj liniji, umesto u obliku strele kao kod S-IPS panela.

U praksi, može biti prilično teško uočiti razliku, ali bliža inspekcija može da otkrije manje “svetlucav” izgled i nešto poboljšan kontrast. Neki korisnici pronalaze razliku u prikazivanju teksta takođe, gde kod ove nove strukture piksela tekst ostaje jasan i oštar. H-IPS će takođe prikazivati belo isijavanje kada se posmatra sa strane dok se gleda crna slika, u poređenju sa ljubičastom tintom na S-IPS matricama. Neki IPS paneli u high end monitorima su opremljeni sa Advanced True Wide (A-TW) polarizatorom, koji pomaže u poboljšanju crne boje kada se gleda sa strane i smanjuje bledo isijavanje u širokim uglovima na IPS panelima. Ipak, ovaj A-TW polarizator nije uključen u svakom modelu koji poseduje H-IPS panel, tako da ovo ne treba pogrešno shvatiti. Nažalost, danas se veoma retko koristi.

Bliža inspekcija modernih IPS panela može da pokaže ovu novu H-IPS strukturu piksela, iako ne baš svi proizvođači ističu da njihovi modeli imaju H-IPS panel. Zaista, LG.Display se ne poziva na ovu H-IPS verziju, iako sa tehničke strane gledanja na stvari, većina modernih IPS panela su H-IPS formata. Kao primer nekog ko se poziva na ovu novu generaciju, NEC je koristio H-IPS ime u svojim skorašnjim specifikacijama panela za modele kao što su 2690WXUi2 and 3090WUXi. Jedan od svežijih i aktuelnih H-IPS modela je LG 27EA83.

Sledeći tehnički izveštaj se pojavio od strane radnika LG.Philips LCD laboratorije: “Dizajnirali smo novu postavku piksela kako bi poboljšali odnos otvora IPS režima TFT-LCD (H-IPS). Ovaj H-IPS izgled piksela je smanjio širinu strane elektrode, korišćene da minimizuje preklapanje slike i curenje svetlosti, koje su podstaknute smetnjom između data bus linije i strane elektrode konvencionalnog IPS režima. Strane elektroda piksela mogu biti smanjene horizontalnim postavljanjem interdigitalne šeme elektroda, gde konvencionalni IPS pikseli imaju vertikalnu postavku interdigitalnih elektroda. Uvideli smo da 15-inčni XGA TFT LCD H-IPS strukture ima odnos otvora do 1.2 puta veći od odgovarajuće konvencionalnog IPS dizajna piksela”

S-IPS strukura piksela

H-IPS struktura piksela

e-IPS

Tokom 2009-e godine LG.Display je počeo da razvija novu generaciju e-IPS panela koja je pod kategorija H-IPS tipa. Oni su uprostili strukturu podpiksela u poređenju sa H-IPS (sličan slučaj sa cPVA vs S-PVA) i povećali prozirnost matrice. Čineći to, uspeli su značajno da smanje troškove produkcije, ciljajući da se takmiče sa niskom cenom TN Film panela i Samsung-ovom cPVA generacijom. Zbog toga što je prozirnost panela povećana, omogućeno je smanjivanje intenziteta pozadinskog osvetljenja, jer je manje svetlosti bilo potrebno da se postigne isti nivo osvetljenosti kao sad. Ovo pomaže u značajnom smanjenju cene u poređenju sa S-IPS tipom panela.

Glavna mana e-IPS-a u poređenju sa S-IPS panelima je to da su uglovi gledanja manji. Kada pogledate e-IPS matricu sa strane, slika će izgubiti svoj kontrast jer će se crna boja pretvoriti u sivu. Sa druge strane, nema pomeranja u tonu boja (kao sa TN i cPVA matricama) i uglovi gledanja, posebno vertikalni, su još uvek mnogo veći nego kod TN-a. Uzgred, opadanje kontrasta kada se ekran posmatra sa strane može biti kompenzovan ugrađivanjem specijalnog ispravljajućeg filma (A-TW polarizator) , ali uzimajući u obzir da su e-IPS matrice namenjene monitorima srednje klase, a ovaj film podiže cenu, većina proizvoda dolazi bez njega. Neki modeli panela su 6-bit + AFRC zapravo (umesto pravih 8-bitnih), što može objasniti kako su troškovi proizvodnje niski u nekim slučajevima.

Iako je nepoznato šta slovo “e” ovde predstavlja, najverovatnije je da znači “ekonomični” ili slično, jer se ovi paneli prave sa ciljem da zadrže troškove produkcije i maloprodajne cene niskim. Sa nižim maloprodajnim cenama, uvek postoji dodatni rizik od varijacije panela, što može dovesti do problema kontrole kvaliteta u nekim modelima. e-IPS tipu je vrlo sličan i isto tako vrlo pristupačan AH-IPS, kakav recimo možemo sresti u modelu LG 23MP65.

UH-IPS i H2-IPS

UH-IPS i H2-IPS – Ova su nova imena koja neki proizvođači nude. Istaknuto je da ovi “novi” paneli nude poboljšanu energetsku efikasnost, ali je nejasno šta ova nova slova znače. Možda “UH-IPS” znači “Ultra Horizontal-IPS”? Svakako se čini da su ovo osvežene verzije H-IPS panela. Moguće je da je UH-IPS ista stvar kao E-IPS, sa drugim proizvođačima koji koriste drugu terminologiju kako bi pokušali da odvoje svoje ekrane. UH-IPS je ili ista stvar kao e-IPS ili podkategorija u tom razvoju, koja je zapravo podkategorija H-IPS panela.

Neke specifikacije od LG-a pružaju tragove u razlikama. Linije koje odvajaju piksele su manje nego kod H-IPS i prema tome UH-IPS tehnologija ima 18% veći odnos otvora. Ovo će navodno poboljšati svetlinu i kontrast, dok u isto vreme štedi energiju. LG je koristio ovu terminologiju sa svojim LED osvetljenim modelima.

S-IPS II

Još jedan termin koji je korišćen od strane nekih proizvođača sa lansiranjem novih IPS ekrana. Ovaj “S-IPS II” navodno ima još veći odnos otvora od UH-IPS panela (11.6% veći), dodatno poboljšavajući osvetljenost i kontrast i pomažući mu da sačuva energiju. Takođe, izgleda da je iz dostupnih informacija struktura piksela izmenjena i da nije više horizontalna kao kod H-IPS, već je više kao tradicionalni S-IPS / AS-IPS izgled strele. Ovo izgleda kao e-IPS tip razvoja, ali vraćajući se na stariji S-IPS izgled piksela, nasuprot razvijanju H-IPS-a.

Performance IPS (p-IPS)

Ovo je novo ime o kojem je NEC počeo da priča još od rane 2010-e sa svojim PA serijama monitora. Srećom, oni su bili ljubazni da kažu šta “p” znači u njihovom marketingu, uzdižući generaciju “Performanse IPS” panela. Ovo novo ime panela se koristi u novim 24″-30″ monitorima (PA241W, PA271W, PA301W). Zapravo, p-IPS ime je samo podkategorija H-IPS tehnologije, koja je napravljena kako bi NEC isticao svoje nove “10-bitne” modele od ostalih. Sa dodatkom, kada pogledate detalje, paneli su zapravo 8-bitni modul sa 10-bitnim risiverom, pružajući vam 8-bit+AFRC modul. On je sposoban da prikaže paletu od 1.07 milijardi boja (10bit) kroz FRC tehnologiju, ali to nije prava 10-bitna dubina boja. Ovo je istinito barem za 24″ i 27″ modele, iako 30″ model nije izdat u vreme pisanja ovog teksta.

Postoji veoma mali broj pravih 10-bitnih panela na tržištu, mada 24″ 10-bitni modul se nalazi u HP LP2480zx modelu na primer, ali po dosta velikoj ceni. Neki drugi high-end modeli koriste prave 10-bitne panele takođe, ali morate biti pažljivi, jer 10-bitne cifre koje stavljaju proizvođači nisu baš 100% tačne.

Može se lepo reći da je panel sposoban za 10-bitnu dubinu boja (1.07 milijardi paleta boja) naspram 8-bitne dubine boja (16.7 miliona boja), ali se mora uzeti u obzir da li je ovo praktično upotrebljivo i da li ćete ikada iskoristiti tu dubinu boja. Pored zahteva od strane vaše aplikacije, operativnog sistema, grafičke karte i softvera, postoji još jedno važno ograničenje iz tačke gledišta, gde mora da postoje konekcije koje podržavaju 10-bitnu dubinu boja. U ovom trenutku DisplayPort i Dual-link DVI su jedine opcije koje mogu to da isporuče. Pun 10-bitni radni tok je još uvek ekstremno redak na trenutnom tržištu.

Bez obzira na to da li imate 10-bitnu dubinu boja prikazanu, ekran sa 10-bitnim mogućnostima ipak ima svojih prednosti. Monitor bi trebao još uvek da bude sposoban da lepo skalira boje, čak i sa 24-bitnih izvora. Većina ovih 10-bitnih panela će takođe biti opremljeni sa dodatnom internom obradom, koja će pomoći u poboljšanju tačnosti i ona je bolje preneta na 10-bitni panel nego na 8-bitni panel, pružajući manje devijacije i manju šansu za banding probleme.

SSD (Solid State Disk) diskovi koriste neizbrisivu memoriju za čuvanje podataka. Naspram standardne memorije (RAM) podaci se ne gube kada SSD ostane bez napajanja. Klasični diskovi moraju vrteti svoje ploče za pronalaženje podataka pre čitanja ili menjanja dok SSD-ovi nemaju taj probleme pa je vreme koje je potrebno da se podaci pronađu na disku znatno kraće.

Što se tiče performansi, ispitivanja kompanije Dell pokazala su da testiranje u Mbps (megabita u sekundi) za prenos pod velikim opterećenjem bude 2 puta ili veći u odnosu na disk enterprise klase.

Posebno važno za dinamičke web stranice i one sa visokim istovremenim posetama (kao što su Facebook ili Twitter) je vreme pristupa. Vreme je potrebno da se prvo locira područje podataka pre nego što se može pročitati ili pisati. Sa HDD-om to može da varira od 15-20 milisekundi, SSD-ovi smanjuju to isto vreme na samo 0,2 milisekunde.

Svakako, situacija u svetu gde štedimo milisekunde u vremenu odziva web stranice je kritična pa SSD-ovi nude ogromnu prednost.

Najveće prednosti

Ugradnja SSD diska najviše će se odraziti na ukupne performanse računara.
Kada u računaru imate SSD sve se obavlja brže i agilnije. Korisnik će prvu i najveću razliku primetiti u radu operativnog sistema. Prvi očigledan napredak će se videti već pri prvom pokretanju sistema kome će do potpune spremnosti za rad u proseku trebati dvadesetak sekundi.

Kod standardnog hard diska to vreme u proseku iznosi između 40 i 50 sekundi. SSD je neusporedivo brži u radu sa malim datotekama što se itekako oseti u svakodnevnom radu OS-a koji će biti neuporedivo življi i responsivniji, bilo da pristupate određenim delovima samog operativnog sistema, pokrećete aplikacije ili pristupate određenim sadržajima.

Pouzdanost i sigurnost

Vreme pristupa (access time) je odlika koja je kod SSD-a neuporedivo bolja. Vreme pristupa kod hard diskova za standardni segment u najboljem slučaju iznosi oko 10 milisekundi, ili nešto ispod 4 ms kod skupih serverskih diskova. Kod SSD-ova se ta brojka u najgorem slučaju kreće oko 0,2 ms, dok kod boljih primeraka vreme pristupa pada ispod 0,1 ms.

Brzina je samo jedan od primera prednosti SSD-a nad hard diskom. SSD-ovi su ujedno znatno otporniji na oštećenja i gubitak podataka.

Svako od nas voli svoj računar kada radi i svako od nas vrišti kada ljubimac prestane da radi. Zato vam predstavljamo 10 načina kako bi vaš računar radio brzo i bez problema. Naravno ne možemo obećati da će Vaš računar raditi zauvek bez problema i kvarova, ali ćemo vam svakako pomoći u prevenciji kvarova i olakšati spašavanje podataka ako dođe do havarije.

• 

1. Napravite rezervnu kopiju svojih podataka

Kada ste poslednji put napravili rezervnu kopiju bitnih podataka na računaru? Ne mislimo kada ste ste pomislili o pravljenju rezervne kopije, niti kada ste poslednji put pričali sa nekim o tome koliko je bitno imati rezervnu kopiju, već kada ste poslednji put stvarno napravili rezervnu kopiju podataka? I koliko bi ste izgubili da vaš hard disk upravo sada strada a vi nemate rezervnu kopiju podataka koji su vam veoma bitni? Razmislite o tome na sekund. OK, a sada krenite da pravite rezervnu kopiju. Ako ne znate kako, ne brinite. Ukoliko imate malo bitnih podataka na svom računaru napravite kopiju na Flash drive-u ili narežite par diskova. To je brzo, jeftino i sigurno rešenje. Drugi način je pravljenje rezervne kopije pomoću programa Foldershare koji sinhronizuje vaše fajlove između dva računara. Ako imate mogućnosti najbolje je napraviti image celog diska (potpuna kopija celog hard diska) odmah nakon pokretanja spremnog operativnog sistema sa svim potrebnim aplikacijama. Ovo vam omogućava odličnu startnu poziciju ukoliko morate da zamenite sistem, a uštedeće vam dosta vremena jer nećete morati da ponovo ručno instalirate novi operativni sistem i sve programe. Acronis True Image 11 je odličan program za ovu namenu.

2. Očistite računar od prašine

Računari su jedni od najefikasnijih sakupljača prašine. Pored ružnog izgleda i potencijalnog legla bakterija i prljavštine, prašnjav računar će blokirati toplotu i cirkulisanje vazduha, što može prouzrokovati smanjenje performansi i smanjiti životni vek računara. Najlakši način da očistite računar je pomoću kompresovanog vazduha; skinite stranicu računara, iznesite ga napolju i izduvajte prašinu. Spoljašnji deo kućišta možete obrisati krpom. Budite oprezni kada koristite usisivač jer lako mogu uništiti neku od komponenata koje su vrlo osetljive. Za sve računare, čišćenje jednom godišnje ili jednom u šest meseci je dovoljno. Pored običnog izduvavanja prašine, postoje još neki načini koje treba razmotriti: prašina se često skuplja unutar hladnjaka procesora i grafičkih kartica, tako da je poželjno i njih skinuti i očistiti ako ste u mogućnosti ili barem pomoću kompresovanog vazduha izduvati prašinu iz hladnjaka i ventilatora. Kada je stranica kućišta skinuta, uključite računar i proverite da li svi ventilatori funkcionišu. Zamenite svaki koji ne radi ili je bučan (početni znak ventilatora koji je dotrajao). Ukoliko postoji zalepljena prašina na matičnoj ploči, može se skinuti pamučnom krpom natopljenom alkoholom, koji će brzo ispariti (obavezno isključite računar iz utičnice!) Ukoliko niste sigurni oko rada sa internim komponentama računara ili sumnjate da se vaš računar pregreva, Computers Servis vam može rešiti sve probleme.

3. Sredite sve kablove oko računara

Iza vašeg računara se nalaze sigurno dve stvari: brdo kablova i prašnjave utičnice. Ukoliko pomerate računa, iskoristite priliku i očistite vaš sto i pod takođe. Ovo neće povećati performanse računara ili životni vek, ali će sigurno sve biti preglednije i sređivanjem kablova smanjićete mogućnost kratkog spoja i pritisak na portovima računara. Ukoliko imate dosta periferija, razmotrite kabliranje pomoću kanalnica ili pomoću plastičnih vezica.
– Iskoristite priliku kada čistite sto da takođe očistite i monitor. CRT monitori se mogu čistiti sa bilo kojim sredstvom za čišćenje stakla, ali LCD monitore treba čistiti isključivo specijalnim sredstvom za čišćenje monitora.

– Tastaturu možete očistiti okretanjem da bi ste istresli prašinu ili još bolje, možete sve tastere polako skinuti i oprati dok drugi deo tastature možete izduvati kompresovanim vazduhom. Samo obavezno pre skidanja tastera slikajte tastaturu kako bi ste kasnije vratili sve tastere na svoje mesto.

– Ovo je dobar trenutak da proverite gde se nalazi računar i da li postoji adekvatna ventilacija. Da li je računar van direktnog uticaja sunčevih zraka i daleko od toplotnih izvora? Na kakvu je utičnicu priključen? Ne postoji izgovor za ne korišćenje dobrog produžnog kabla sa zaštitom, a takođe i UPS uređaji su dosta jeftiniji i svima dostupni. Ovo će itekako doprineti produženju veka vašeg računara.

– Pušenje će napraviti haos od računara brže od bilo čega drugog. Pušački računar je najlakše primetiti! Elektronika absorbuje miris vrlo lako, čak i samo metalni deo kućišta kada se sve komponente uklone miriše na duvanski dim. Plus je tu uvek sloj prašine i lepljivi tar koji je najteže očistiti. Naravno ne možemo vas ubediti da prestanete sa pušenjem, ali makar to činite daleko od računara.

4. Organizujte instalacione diskove

Pažljivo čuvajte sve instalacione diskove, software, i diskove sa drajverima na jednom mestu, najbolje negde u blizini računara. Uvek ih imajte pri ruci kada pokušavate sređivanje ili popravku računara – neverovatno je kako neki disk može biti neophodan u toku popravke računara i se dešava da ne znate šta vam nedostaje dok vam to ne zatreba.

5. Pokrećite regularno antivirus i spyware skeniranja

Ovo trebate raditi svakako, bez naše napomene, ali ćemo i na ovaj deo obratiti pažnju. Svaki računar koji je priključen na internet mora da ima neki od antivirus programa. Postoje mnoge verzije antivirus programa, počevši od AVG Antivirus besplatnog rešenja do antivirus programa namenjenih za velike kompanije. Koristite bilo koji, onaj koji vam se dopada. Većina antivirus programa će neprestano motriti na sigurnost sistema i na potencijalne napade tako da sakodnevno kompletno skeniranje nije potrebno, ali pokrenite kompletno skeniranje barem jednom mesečno. Neki antivirusi takođe pružaju zaštitu od adware-a i spyware-a, ali ne svi. Ako vaš nema tu mogućnost, ili želite još jedan dodatni nivo zaštite, AdAware i SpyBot su dva najbolja (još i besplatna!) dostupna programa. Iako nisu opasni i destruktivni kao virusi, adware i spyware mogu ugroziti vašu privatnost i drastično usporiti rad računara. Pokrećite skeniranje u isto vreme kada skenirate antivirusom. Među najboljim antivirisnim rešenjima koja se plaćaju, izdvajamo ESET Smart Security koji nudi kompletnu zaštitu vašeg računara uz godišnju naknadu od 4.500,00 rsd.

6. Uklonite nepotrebne programe

Svakih par meseci proverite u “Add or Remove Program” interfejsu koji se nalazi u Control Panel sekciji ili Programs > Uninstall a program u zavisnosti od operativnog sistema koji koristite. Ukoliko primetite neki program koji više ne koristite, uklonite ga. Posebno obratite pažnju na Browser Toolbar-ove, besplatne igrice, i druge aplikacije koje bukvalno gutaju resurse. Budite oprezni jer se na listi mogu naći sistemski drajveri koji mogu prouzrokovati zastoj u radu računara ukoliko ih uklonite.

7. Očistite operativni sistem

Windows nije baš najefikasniji operativni sistem, i ponekad zahteva posebnu pažnju. Windows sakuplja veliku količinu nepotrebnih informacija, većinom u formi “temporary” fajlova (koje sam nikad ne briše). Postoji odličan program za ovu namenu, a to je CCleaner, koji će automatski očistiti sve nepotrebne fajlove koji se nalaze u računaru.

8. Ažurirajte sve!

Redovno ažurirajte drajvere i sve programe. Ovo uključuje pokretanje Windows Update-a, proveru dostupnosti novih driver-a, i proveru patch-eva za software. Najlakši način za pronalaženje je da odete direktno na sajt proizvođača, u sekciji za podršku (support) gde ćete naći deo za preuzimanje software-a za traženi uređaj. Ukoliko imate problema sa nekim hardware-om ili software-om, uvek proverite patch ili update, jer je verovatno proizvođač izbacio novu verziju software-a kako bi rešio problem. Za razliku od svih ažuriranja, ažuriranje BIOS-a je sasvim drugačije. Flešovanje BIOS-a može biti teško, i ako se uradi pogrešno moraćete da nosite računar u profesionalni servis kako bi ste rešili problem. Ukoliko je update namenjen rešavanju tog specifičnog problema, onda je vredno pokušaja. Pratite pažljivo uputstva proizvođača! Ukoliko niste sigurni ostavite to profesionalcima.

9. Defragmentacija

Kada jednom očistite hard disk od nepotrebnih fajlova, odlično je vreme za defragmentaciju. Defragmentovanje diska organizuje fajlove, vodeći do bržeg rada diska i poboljšava performanse sistema. Standardni alat za defragmentaciju diska radi odlično (Start > All Programs > Accessories > System Tools >Disk Defragmenter) ali takođe su dostupni i drugi programi za defragmentaciju.

10. Čitajte više članaka kao što je ovaj

I kao poslednja stavka, nastavite da čitate članke kao što je ovaj, i bilo šta što je vezano za računare i što vam privuče pažnju. Računarska industrija se menja konstantno, čak i ako imate isti računar duže vreme, postoje novine koje će uticati i na vaš računar. I takođe ćete prilikom kupovine sledećeg računara biti znatno informisaniji.